Eto, ja ne bih bio ja da ne kasnim, pa čak kad je u pitanju jedan bezazleni blog (ili možda pak, pokušaj blogovanja?).
Glavni i odgovorni razlog mog nepisanja ovde jeste… hm, pa ja sam taj razlog. 
The point is, previše sam maltretirao kompjuter svojim bahanalisanjima. U jednom trenutku je kućište bilo toliko vrelo da mi je na pamet pala ideja da ispečem jaja na oko na njemu. Ozbiljno.
I dok sam džario PES 2008, ne gaseći komp jedno tri nedelje (bukvalno), u jednom trenutku sam samo osetio smrad zapaljene plastike kombinovane sa metalom i gumom. Mislio sam da komšija nešto uništava, pa sam nastavio da ubijam Argentince (btw, sa 3:0) i odjednom se skot jednostavno – ugasio, pri tom ispuštajući još nesnosniji smrad i dim iz svog kineskog dupeta. Mislim to se moralo desiti jednom, zar ne? Ali zašto baš kad sam bio u osamdesetinekom minutu tekme protiv Gaučosa?
Nema više starog napajanja, danas sam konačno stavio novo i kućište mi je ‘ladno kao špricer. Znači ništa od pečenja jaja na oko ili eventualno roštilja… Još.
I da, skontao sam da me je Operacija trijumf neviđeno počela smarati. Ali i dalje mislim da će Sonja Somborka da pobedi.
Do kucanja i čitanja… Umrite.
