Tvoja bliska buducnost, ukoliko knjige ne zamenis nekim opijatima!
To je to. Tek sto si se otreznio od pijancenja na maturskoj veceri, jedva se latio knjige da ucis za prijemni, i gle cuda – polozio prijemni na fakultetu za koji si mislio da je san tvojih snova, dosao si pun entuzijazma i zelje za ucenjem u tu oronulu divnu zgradu obogacenu nadrkanim ljubaznim tetama u (ne)Studentskoj sluzbi. Sjajno, zar ne?
I tako… Sedis u holu i gledas kad ce 9:00 da odes na cuveni „Svecani prijem brucosa“, koji je sve samo ne svecan! Dodjes tamo, kad ono – masa nepoznatih smorenih neumivenih, neobrijanih faca bulji u prazno. Da, to su tvoje kolege. Sa njima ces deliti sudbinu, ili makar najmanje naredne cetiri godine svog pacenickog studentskog zivota. Vrlo ohrabrujuce, zar ne?
Profesori su nesto kenjali danas o tvom smeru. Sve najbolje, naravno. Pa ‘de da kazu istinu odmah prvi dan, moraju da te motivisu da im placas krvavo steceni novac tvojih roditelja da bi oni lepo mogli da kisele svoje akademske guzice na nekoj egzoticnoj obali. Pomiri se sa tim – moze im se! I zapamti: sve sto ti kazu prvi dan, slobodno zaboravi. Ili makar sebe ubedi da si bas taj dan popusio raketicu pa si malo vise halucinirao.
Dosao si kuci, iskulirao malo i sutradan – u nove radne pobede. Ponovo ista scena, smorene face, slusaju prvo predavanje. Profesor smara. Ona riba koleginica ima dobro dupe i sisu. Pije ti se pivo. Toliko pametnijih stvari mozes da uradis, a ti sedis tu, na predavanju. Pa kao da ce ti to nekad trebati u zivotu…
Odlazis, muka ti je od svega. Duboko si razocaran vec drgog dana ove agonije zvana studiranje. E pa ne ocajavaj. Nisi jedini u tome. Moras nauciti jednu stvar u vezi studiranja a to je: samo najuporniji i najizdrzljiviji zavrsavaju fakultet. Sad zapali pljugu i bezi kuci, jer profesor na sledecem casu nece prozivati prisutne! Iskoristi to, trebace ti!
Ok, sad je proslo oko mesec dana i upoznao si se sa nekoliko kolega i popili ste koje pivo. Prozborio si i koju rec sa ribom koleginicom koja poseduje dobru guzu zadnjicu i sisu dusu. Skontao si da joj je IQ manji od 80. Sjajno. Sad vec znas gde je koji WC na fakultetu, par puta si izgubio indeks, napalio si se na profesoricu koja je nesto starija od tebe, nekoliko puta si opsovao ljubazne tete iz Studentske (ne)sluzbe… Vidis da svakoga dana u svakom pogledu sve vise napredujes? 
Bio si na studentskoj zurci. Razvalio se kao budala od jeftine votke i piva. Uhvatio si ribu koleginicu za bulju zadnjicu jer si ti samom sebi to dao za pravo. Opalila ti je samar, samo zbog toga sto si joj uterao gace izmedju guzova! Nista ne brini, ionako ces je za oko sat vremena obradjivati u obliznjem haustoru, a ako budes u voznom stanju, nekih pola sata nakon haustora bicete u tvom krevetu – samo u carapama! Good for you.
Sredina je decembra. Dolazis do vrata od fakulteta i mrzi te da povuces kvaku da bi otvorio vrata. U tom trenutku skontas da u dzepu imas 50 dinara. Taman za jutarnju kafu! Idila! Bezi od fakulteta dok ti neka pametna informacija nije penetrirala u mozak… A za izostanak ces ionako vesto slagati supka cenjenog profesora da ti je baki pukao cir na dvanaestopalacnom crevu. Bez obzira sto ti je baka otegla papke pre desetak godina.
Polozio si kolokvijum(e) jer si primenio jedino znanje koje si doneo iz srednje skole – prepisivanje. Naravno, bilo bi lepo da kolegi/koleginici od koga/koje si prepisao platis pice zbog toga. Bolje nemoj, nikad ne znas kad ce tebi zatrebati za kutiju cigara! Nakon ledenog decembra i nepotrebnih kolokvijuma, moras da se bacis na mnooogo bitniju stvar a to je – docek Nove godine. Gde kupiti jeftin alkohol, pitanje je sad…?
Kakav docek Nove godine - takav ce ti biti svaki dan na fakultetu, a i van njega!
Dosao je zloglasni januar. Zloglasni ne zbog snega, leda, bljuzgi i blata, vec zbo cuvenog januarskog ispitnog roka. Sad brzo trkom u skriptarnicu fakulteta po svima poznati ShV-20 obrazac za overu semestra i po nekoliko listica za prijavu ispita i po uplatnice! To sve trebas da uradis u nekoliko sati, jer naravno nisi znao da je bas danas zadnji dan za prijavu ispita, a tako si mnogo ucio… Kad sve to lepo popunis, bezi u banku da uplatis kintu na racun fakulteta, jer njima te pare trebaju da bi mogli da odu i na zimovanje! I tu sreci nije kraj – sad ti ostaje „samo“ da stojis satima u redu ispred jedinog otvorenog saltera (ne)Studentske sluzbe. I pomiri se sa cinjenicom da ce ljubazna teta otici na polucasovnu pauzu bas u trenutnu kada ti dodjes na red…
Neka ti je Bog i dalje u pomoci. Trebas sto pre da cimas kolege i koleginice da ti daju skripte da ih fotokopiras. To si, naravno, mogao da uradis mnogo nedelja pre, ali oni nikad nece razumeti da si bio primoran da kupis vutru jer si bio u teskoj depresiji od silnih kolokvijuma… Sram ih bilo!
Polozio si nekoliko ispita, a roknuo samo jedan. Dobro si prosao, br’te! Sad samo trebas da odes da ti profesori upisu mukom stecene ocene i da kevi i caletu doneses indeks i trazis lovu jer si ti njihovo pametno dete. A za onaj jedini ispit koji si roknuo ces im ionako reci da ce ti profesor upisati ocenu tek krajem februara kad se vrati sa seminara u Sevilji… Svaki roditelj padne na tu foru. Sad se trebas vratiti u red ispred saltera (ne)Studentske sluzbe
Sad si slobodan kao ptica na grani. I sto je najbitnije znas vecinu fora i fazona koje ti je jebeni cenjeni autor ovog teksta ostavio da prenosis sa kolena na koleno. Slava mu!
Pij. Zajebavaj se. Provodi se. Ipak ces samo jednom u zivotu biti student. Mozda i dva puta, ako si bas kreten pa upises jos jedan fakultet. E to bi vec bio bezobrazluk…
Diploma? Dosta je bilo zajebavanja!
